На терену, када је најтеже, најбољи препознају најбоље. Током сусрета испуњеног најљепшим сјећањима, носилац листе коалиције “За будућност Будве – Будва, отворени град” Младен Микијељ и његов некадашњи тренер у ФК “Могрен” Ранко Зиројевић, подсјетили су се дана када су на фудбалском терену дијелили добро и лоше – тренер тик поред терена, а Младен на позицији лијевог бека. Заједно са цијелом екипом извојеване су многе побједе.
Уз огромно задовољство Младен је исказао изузетно поштовање према свом тренеру. Велики шампион из 1987. године, тренер Ранко, упоредио је Младена са некадашњим саиграчима на чувеном шампионату у Чилеу рекавши да посједује све особине које посједују рођени побједници.
„Младен је увијек био дисциплинован, радан и марљив. У сваком смислу добар. Поштен и коректан на терену. Пожртвован за екипу, увијек је био за заједништво. На својој позицији лијевог бека, играо је у оба правца, и у нападу и у одбрани. Лопта је могла да продје, али играч не.“
Увијек је лијепо подсјетити се тренутака са шампионата свијета у Чилеу када је Југославија постала првак. Тренер Ранко нам је открио неке од мање познатих детаља.
„Пред четвртфиналну утакмицу против Бразила цијела екипа се спаковала, торбе су биле спремне. Само да одиграмо утакмицу и да идемо на авион. Међутим, Просинечки је дао гол у задњем минуту за побједу. Остали смо и освојили свјетско првенство. Тај гол је био феноменалан, из уџбеника. Слободан ударац је био по десној страни, а он је скроз изненађујуће шутнуо у голманов угао.“
Ранко у даху наставља да евоцира успомене из Чилеа описујући начин на који је извео пенал у финалној утакмици тог првенства.
„Одлучио сам једноставно да одаберем угао у који ћу да шутнем лопту и држао сам се тога. И Богу хвала, погодио сам.“
Када је најтеже шампиони доносе праве одлуке. Тако је и Ранко донио праву одлуку приликом извођења пенала. Свјестан важности тренутка, упркос присутној треми, дао је огроман допринос тој побједи. А наш Младен свједочи о изврсности великог шампиона.
„Изузетан човјек! Један поштен и вриједан човјек, који је поред фудбалског знања знао дјеци да пренесе оно што је и важније, а то је васпитање. Учио нас је да је то вриједност за коју треба да се залажемо. Тежио је јединству и заједништву, тим је увијек био на првом мјесту. Фудбал јесте тимска игра и имали смо доста тога да научимо од тренера када су у питању фудбалске вјештине, али свакако, пренио нам је и оне људске особине које су у животу најважније.“
Како шампиони препознају шампионе, тако је и тренер Ранко Зиројевић, понос наше Будве, имао шта да поручи својим суграђанима.
„Позивам своје суграђане да гласају за Младена Микијеља и неће се покајати. Зато што је Младен поштен, вриједан и коректан човјек. Желим му све најбоље!“
“За будућност Будве – Будва, отворени град”
Младен Микијељ